-Šta ćemo sada?
Pa hajde da se čujemo svaki dan, čim se nekome pruži prilika neka se javi.
-Hmm. Dobro!
Šta sad nije u redu?
-Pa ništa.
Kako ništa, osjetio sam ti u glasu da nešto nije u redu?
-Paa, dobro. Meni je ovo gluvo.
Šta ti je gluvo?
-Pa sve ovo, što si otišla, što se ne možemo dogovoriti ništa preko telefona.
De ne lupetaj! Šta nam fali?
-Svašta. Nedostaje mi nježnost.
Ne dostaje i meni pa šta sada.
-Jebi se!
Ma kome "jebi se"?!
(spuštena slušalica)
Desila mi se ovakva situacija mnogo puta. Doduše ja sam kriv što sam sebi dopuštao veze na daljinu, a teško ih podnosim. Šta da radim sada, "takav mi gra' pao".
Ono što iz svoga iskustva znam da su veze na daljinu sranje. Ozbiljno. Priznajem i tvrdim da su muškarci krivi zbog neuspijeha, bar 60% (). Obično je problem u nerazumijevanju nekih toliko banalnih stvari.
Recimo da i nesigurnost igra veliku ulogu, ali brate, valjda ako si se odlučio/la na vezu na daljinu shvataš da će svako svoje vrijeme provoditi po nekim svojim planovima i da tu nema mjesta ni ljubomori, koliko god ona zdrava bila. Dogovor kada se poštuje, svi će biti zadovoljni u određenoj mjeri. Čim jedno počne zabušavati, ode sve u..
Imajte razumijevanja jedno prema drugom.
Žice su negdje tanke negdje debele. Negdje se "volim te" lakše provlači kroz imaginarne kanale i cijevi kroz koje se prenose međusobne poruke, nekada teško, vjerovatno je tanka žica.
0 comments:
Objavi komentar